TRI NARODA NA PLANETI NIKADA NE OBOLJEVAJU OD RAKA

Pleme Humzi, Eksimi i Hopi indijanci unose kroz ishranu od 50 do 75 miligrama vitamina B17 dnevno, a Evropljani i Amerikanci jedva 2 miligrama.

Hunzi, narod iz Pakistana, hrane se i žive potpuno prirodno i poznato je da su najzdraviji ljudi na svetu. Često možete da sretnete živahne, zdrave ljude u odmakloj stotoj, a pojava raka je ekstremno retka. Jedan od ključnim faktora njihovog zdravlja je voda koju piju, i, naravno, njihovo ishrana. Jedna od njiihovih najomiljenijih namirnica i važan deo celokupne ishrane su kajsije. Jedu ih sveže tokom leta i piju ulje od koštica kajsije tokom zime. Koštice vade, melju, prže, njihovo ulje koriste za kuvanje, kao preliv i losion za lice.

U proseku, Hunzi unesu od 50 do 75 miligrama vitamina B17 na dan – na Zapadu većina ljudi toku količinu ne unese tokom cele godine!!!

Možda se pitate da li su Hunzi stvarno tako zdravi? To pitanje imali su na umu kadriolozi dr. Paul D i Edward G. Toomey, koji su prevalili dug i težak put uz planinu do Hunza, noseći sa sobom portabl elektrokadriogrf na baterije. U časopisu American Heart Journal oni su naveli da su proučavali 25 muškaraca Hunza naroda starosti izmedju 90 i 110 godina, kao i da su im merili krvni pritisak i holesterol u krvi. Iz njihovog izveštaja uočljivo je da niko od ovih ljudi nema nikakav problem sa srcem, krvnim pritiskom ili visokim holesterolom.

Oftalmolog dr. žAllen E. Banik takodje je posetio Hunze da bi se i sam uverio da su ovi ljudi stvarno tako zdravi kako se priča i svoja saznanja objvio je u svom izveštaju Zemlja Hunza. „Nije trebalo dugo da se i sam uverrim da je sve što sam čitao o njihvoom večnom životu i zdravlju u ovoj majušnoj zemlji istina...Pregledao sam oči najstarijih priipadnika Hunza i njihov vid bio je besprekoran“.

Dr. Blink je ispričao: „Mnogi Hunzi su toliko jaki da usred zime kao vežbu golim rukama lome led na reci plivaju ispod leda“. Ostali posetioci navode neverovatne primere kako ljudi u 80-im i 90-im godinama, pa čak i 100-godišnjaci, popravljaju kamene puteve, podižu veliko kamenje da bi popravili zidove terasa bašti. Stariji učestvuju u odbojkaškim utakmicama, protiv 50 godina mladjih sunarodnika, pa se čak i bore u igri pola, koja je toliko divlja da bise naježio svaki hokejaški navijač.

Krebs je utvrdio da, sem naroda Hunza, postoje još dve grupe ljudi koje uopšte ne obolevaju od raka. Jedni su mesojedi, drugi biljojedi. Tako u jelovniku Eskima i Indijanaca, naročito iz plemena Hopi u Arizoni, u ishrani preovladjuje meso, što uključuje i divljač. To je najčešće meso jelena, dopunjeno raznim divljim bobičastim sezonskim voćem. Što je najzaniljivije, kod ovih ljudi uopše ne postoji gozajnost, iako svakodnevno u organizam unose velike količine životinjske masti.

Ipak, i za Himalajce i za Indijance i Eskime zajedničko je da korsti hranu tipičnu za njihovo prirodno okruženje. Kada se pažljivo analiziraju sastojci te hrane vidi se da je vitamin B17 obavezno prisutan.

Vrsta jelena koja se nalazina njihovom jelovniku prevashodno se hrani travama koje sadrže nitriloside, koji su izvor vitamina B17. Razno osušeno vode koje Eskimi i Indijaci jedu takodje, sadrži velike količine vitamina B17. Nažalost, većina zapadnih civilizovaniih kultura odavno je prešla na hleb od pšenice, koja uopšte ne sadrži nitriloside i KOJA UOPŠTE NIJE ZDRAVA NI U KOM OBLIKU.

Trava koju koriste domaće životnije za ispašu sadrži samo tragove nitrilosida. Ima bi ih možda i više da čovek nije počeo veštački da preorava i seje razne vrste trava, tamo gde one prirodno nikada ne bi nikle. Tako za razliku od „civilizovane“ steoke, indijanska i eskimska jede samo ono što je niklo u prirodnom staništu.

Time je čoveku koji jede meso i na taj način uskraćena mogućnost da unese vitamin B17. Evropljani i Amerikanci jedući „civilizovanu“ i „fast food“ hranu, primaju jedva 2 miligrama dnevno. Koštice su odavno izbačene iz jelovnika.

Leatril, Amigdalin, B17 zvanično je prihvaćen kao vitamin 1952. godine. Ali onda su krenuli žestoki napadi na njega.